Sveto pismo

1. Korinćanima 2,14

14

A tjelesni čovjek ne razumije što je od Duha Božijega; jer mu se čini ludost i ne može da razumije, jer treba duhovno da se razgleda.

Ψυχικὸς δὲ ἄνθρωπος οὐ δέχεται τὰ τοῦ πνεύματος τοῦ θεοῦ, μωρία γὰρ αὐτῷ ἐστίν, καὶ οὐ δύναται γνῶναι, ὅτι πνευματικῶς ἀνακρίνεται·

Tumačenje stiha

Komentari

1
Duševni čovek je onaj, koji se u svemu oslanja na svoja razmišljanja (pomisli) i ne smatra da mu je potrebna višnja pomoć. To je onaj, koji ništa neće da prihvati verom i smatra da je ludost sve, što se ne može dokazati. Onoga, dakle, koji misli da se sve događa prema prirodnom redosledu i ne dopušta ništa natprirodno, apostol naziva duševnim, odnosno prirodnim, jer se njegova duša bavi jedino ikonomijom (domostrojem, ustrojstvom) prirode. I kao što telesne oči, iako same po sebi prekrasne i veoma korisne, ništa ne mogu da vide ako nema svetlosti, tako ni duša, koja je postala sposobna za primanje Svetoga Duha, bez Njega ne može da sozercava božanstveno.

I ne može da razume, jer se to ispituje duhovno.

Ne razume zato, što te stvari zahtevaju veru i ne mogu se pojmiti razumom. To znače reči: to se ispituje duhovno, tj. to ima dokaze u veri i Duhu.
Sv. Teofilakt Ohridski1050–1107
Nazad na celo poglavlje