Sveto pismo

1. Korinćanima 2,11

11
Jer ko od ljudi zna šta je u čovjeku osim duha čovječijega koji živi u njemu? Tako i u Bogu što je niko ne zna osim Duha Božijega.
τίς γὰρ οἶδεν ἀνθρώπων τὰ τοῦ ἀνθρώπου εἰ μὴ τὸ πνεῦμα τοῦ ἀνθρώπου τὸ ἐν αὐτῷ; οὕτως καὶ τὰ τοῦ θεοῦ οὐδεὶς ἔγνωκεν εἰ μὴ τὸ πνεῦμα τοῦ θεοῦ.

Tumačenje stiha

Komentari

Takva je, kaže, bila ta tajna, i bila je toliko skrivena da ni od koga ne bismo mogli da je doznamo, da nas nije naučio Duh, Koji poznaje i dubine Božije. Reč ispituje ne ukazuje na neznanje, nego na savršeno znanje, slično kao što je i o Ocu rečeno: Ti ispituješ srca (Ps. 7; 10), umesto: poznaješ dubinu srca. Može se razumeti i ovako: kaže se da Duh ispituje tajne Božije, u tom smislu što se on naslađuje njihovim sozercanjem. Savršeno znanje Duha pokazuje se i u rečima koje slede: kao što čovečiji duh zna šta je u čoveku, tako, kaže, i Duh Božiji zna šta pripada Bogu. Između ostalog, otuda doznajemo da Duh nije druge suštine u odnosu na Oca, slično kao što ni duh čovečiji nije drugačiji u odnosu na čoveka

Nazad na celo poglavlje