1. Korinćanima 2,1

Nisu samo, kaže, za učenike Evanđelja bili izabrani ljudi neuki i neznatnog porekla, nego sam i ja, propovednik Evanđelja, došao da vam bez krasnorečivosti i ljudske mudrosti obznanim svedočanstvo Božije, tj. smrt Hristovu. Zapazi da je i propovednik bio prost i neuk čovek i da su predmet propovedi bili smrt i krst. I pored toga, izvojevao je pobedu. Očigledno je, dakle, da je neizreciva ta sila, koja je sve to učinila. Šta to znači? Zar Pavle, ako bi to hteo, nije mogao da dođe s mudrošću? On sam nije mogao, pošto je uistinu bio prost i neuk čovek. To je mogao da učini Hristos, Koji mu je podario i više od toga. Međutim, to ne bi bilo povoljno za propoved, jer je za Hrista više slave u tome, što je druge pobedio Pavlovom prostotom, nego da je to postigao mudrošću i krasnorečivošću.