1. Korinćanima 15,47

Da ne bi postali nemarni prema blagočestivom životu, hoće da ih ubedi da žive bogougodno i kaže da je Adam bio od zemlje, zbog čega je tako i nazvan, jer ime Adam označava onog koji je od zemlje i praha. Prvome daje ime po lošijem, a drugome po boljem, ne zato što je čovek, tj. primljena čovečija suština, navodno došla s neba – kao što je praznoslovio Apolinarije – nego zato što je jedno lice u jednom Hristu. Zbog tog jedinstva (dve prirode) kaže se da je On čovek s neba. Iz istog razloga, kaže se da je Bog raspet (1. Kor. 2; 8).

On ne kaže time da je telo Hristovo sa neba; no, ipak Ga ne naziva ni običnim čovekom. Jer, gle, nazvao Ga je i Adamom i Gospodom, znamenujući i jedno i drugo: jer se ima Adam tumači kao "zemnorodni" (od zemlje rođeni), a jasno je da je čovečanska priroda zemnorodna, budući da je od zemlje sazdana; dok ime Gospod jeste pokazatelj božanske suštine.