1. Korinćanima 14,32

To je za utehu onome kojem je zapoveđeno da ćuti. Te reči imaju sledeće značenje: ne prigovaraj, ne protivi se. Sam duh, tj. dar koji se nalazi u tebi, i dejstvovanje duha koji se nalazi u tebi, povinuje se daru drugog, podstaknutog da prorokuje. I ako se duh povinuje, onda utoliko pre ti, koji si dobio duha, ne treba da prigovaraš. Neki su razumevali ovako: neznabožački predskazivači, kad bi ih jednom obuzeo demon, nisu mogli da ućute čak i kad bi to hteli. Kod naših svetih proroka nije tako: od njihove volje zavisi hoće li ćutati ili govoriti. To i znače reči: duhovi proročki, tj. darovi, poslušni prorocima. Da onaj koji ima taj dar ne bi rekao: „Kako ja mogu da ćutim po tvojoj zapovesti, kada govorim po podsticaju duha“, kaže da se ovaj duh koji te podstiče tebi i povinuje, i u tvojoj je vlasti hoćeš li da ćutiš. Prema tome, ne pozivaj se uzaludno na duha.