1. Korinćanima 14,20

Pokazavši kakvo mesto zauzima dar jezika, na kraju upotrebljava oštru reč i prekoreva ih zbog toga što mudruju kao deca. Uistinu, deci je svojstveno da se dive malim stvarima jer one mogu da zaprepaste, kao što to mogu i jezici, a da pri tom zapostave one velike, jer one ne pokazuju ništa novo, kao i proroštva. Ovde ih, dakle, ubeđuje da se ne preuznose, pa čak i da ne znaju šta je zloba, kao što to ni deca ne znaju, ali da zato umom budu savršeni, tj. da rasuđuju koji su darovi uzvišeniji i korisniji.

Zloćom detinjast je onaj koji nikome ne čini zlo nego svima donosi korist, i ne samo da izbegava zlo, nego dostiže i vrlinu, i samoga sebe uspeva da sačuva od privremenih stvari. Ta pouka je slična sledećoj: Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10; 16).