1. Korinćanima 12,15

Predstavlja delove tela kako govore i negoduju zbog toga, što su umanjeni (uniženi) u odnosu na ostale delove. Učinio je to stoga da bi, dokazavši nerazumnost negodovanja telesnih udova, razobličio one koji i u Crkvi negoduju na to što su neki veći od njih. Pominje dva krajnja uda, nogu i uho; nogu predstavlja ne kako govori s okom, nego s rukom, koja ima neznatno preimućstvo u odnosu na nju. Uho predstavlja kako govori s okom, jer mi obično ne zavidimo onima koji nas u velikoj meri prevazilaze, nego onima koji su neznatno veći od nas.

Ako, dakle, noga kaže: „Ja nisam deo tela, jer ne zauzimam središnje mesto kao ruka, nego se nalazim niže od svih“, zar ona zbog toga što nije ruka ne pripada telu? To da li će ona biti deo tela ili neće ne zavisi od mesta, nego od toga da li je ona sjedinjena s telom ili nije.

Na isti način, ako i uho kaže; „Pošto nisam oko, u potpunosti se odričem da budem deo tela“, ono će ipak ostati na mestu koje mu je od početka određeno i ispunjavaće svoje naznačenje. Tako i ti koji si, prema svom mišljenju, dobio manje darove, nemoj da negoduješ. Ti si deo Crkve Hristove, čak i ako si dobio niže mesto. Međutim, kad se sam odvojiš od Crkve i kad raskineš savez s Njom, tada više nećeš biti njen deo. Ako, dakle, želiš da budeš deo Crkve, očuvaj jedinstvo s njom.