1. Korinćanima 11,4

Mužu (muškarcu) ne zabranjuje se da svagda ima pokrivenu glavu, nego samo u vreme molitve i prorokovanja. Nije rekao jednostavno s pokrivenom glavom, nego imajući nešto na glavi. Da bi unizio pokrivanje glave ne samo odećom, nego i kosom, kaže da onaj koji ima dugu kosu ima na glavi, odnosno ima tu kosu. Zašto pak on sramoti svoju glavu? Zato što je postavljen za starešinu i upravitelja, a opet samoga sebe pokazuje kao potčinjenog. Pokrivanje glave označava polaganje vlasti na glavu, dok pokrivalo na glavi označava mesto starešine, tako da služi kao znak potčinjenosti.

Ili ovako: postiđuje svoju glavu – Hrista, sebe unižava i gubi slobodu. Kao što malo telo postiđuje glavu, tako i onaj koji je od Boga stvoren kao slobodan i samovlastan, ali samoga sebe unižava kao potčinjenoga, postiđuje i Hrista koji je Njemu glava kao telu. Dostojno je ispitivanja, zbog čega to apostol ističe kao greh. Mužu i ženi, od kojih jedno označava vlast a drugo potčinjenost, dato je mnogo i različito; između ostalog, da jedno ima otkrivenu, a drugo pokrivenu glavu. Kako da nije greh ako se postupa protiv prirode, pa se muž ukrašava kosom, a žena se ne pokriva? On iskorenjuje tu pojavu kao znak samovolje, koja je veoma pogubna u crkvenim stvarima. I jeresi proizilaze otuda, što svaki izlazi izvan granica zakonitog.