1. Korinćanima 10,2

Zajedno s Mojsejem bili su pod senkom oblaka i zajedno su prošli kroz more. Kad su videli da on prvi prelazi, tada su i sami smelo prošli između voda. Slično se događa i kod nas. Prvi je umro i vaskrsao Hristos, a zatim smo se i mi krstili, podražavajući Njegovu smrt kroz pogružavanje u vodu, kao i vaskrsenje kroz izlazak iz nje (vode). I svi se u Mojseja krstiše. To znači da im je on prethodio u praobrazu krštenja, jer su hodanje pod oblakom i prolazak kroz more predstavljali praobraz krštenja.

Apostol Pavle govori da su se Izrailjci, prešavši more, krstili. Takvo krštenje je služilo kao znak njihovog razlikovanja od Egipćana. A apostol Petar dodaje: (Voda) i nas sada spasava krštenjem kao ispunjenjem praobraza (1.Pt.3,21). I naše krštenje nas spasava i služi kao kamen međaš između tamne satanske oblasti greha i sveta, i svetlog života u Hristu. Kršteni od sebe odrezuje sve nade i potpore zemaljske i, ničim vezan, živi u ovome veku kao da je u pustinji. Njegovo srce nije na zemlji, nego je svo u onom veku. Sve sadašnje se njega dotiče samo usput: onaj koji ima ženu, kao da je nema; onaj koji kupuje, kao da ništa nema, i onaj koji ovaj svet koristi kao da ga ne koristi (1.Kor.8,29-30).