1. Jovanova poslanica 5,18

„Znamo, blagovesti sveti Bogoslov, da ni jedan koji je rođen od Boga ne greši – οὐχ ἁμαρτάνει, nego koji je rođen od Boga čuva se, i nečastivi se ne dohvata do njega – ὁ πονηρὸς οὐχ ἅπτεται αὐτοῦ“. Svete božanske sile izlivaju se u hrišćane, koji su, svetim tajnama i svetim vrlinama, rođeni od Boga, te se čuvaju greha i ne greše. „I nečastivi se ne dohvata do njih“, jer se on dohvata čoveka samo grehom, i zahvata čoveka grehom, i ulazi u čoveka grehom, i porobljava čoveka grehom. Jer je greh sila koja se luči iz nečastivog, iz zlog; zato je i zla, i đavolska, i nečastiva. Kroz svaki greh đavo prokrijumčari pomalo od sebe, od duha svog, i unese u čoveka. Zato je hrišćanin uvek na oprezi od greha: „Čuva se“. Čuvajući se greha, on se čuva izvidnice, za kojom nastupa sam vojskovođa zla sa svim svojim crnim armijama. Kako „se čuva“? – Čuva se evanđelskim vrlinama, živeći u njima danonoćno. Jer samo tako može sačuvati sebe od pogibije u strašnom i neprekidnom ratovanju svom „sa poglavarima, i vlastima, i upraviteljima tame ovoga sveta, s duhovima zla ispod neba“ (Ef. 6,12). Svi ovi vojnici i vojskovođe zla beže od svetlih božanskih vrlina; i „nečastivi se ne dohvata“ Hristova vojina. „Ne greši“ onaj „koji je rođen od Boga“ i koji „se čuva“. Jedno je od Boga, a drugo od njega. Rođenje od Boga je dar Božji, ali u njemu on ostaje samo čuvajući se od greha življenjem u svetinjama svetih tajni i svetih vrlina.