1. Jovanova poslanica 4,11

„Ljubljeni, kad je Bog tako pokazao ljubav k nama – ἠγάπησεν ἡμᾶς -, i mi smo dužni ljubiti jedan drugoga – ὀφείλομεν ἀλλήλους ἀγαπᾶν“. Obrazac ljubavi i čovekoljublja, i to savršeni i svesavršeni obrazac, jeste Gospod Hristos. Pošto smo mi doživeli, i neprestano doživljujemo tu ljubav Hristovu, koju ničim ne zaslužujemo, to smo dužni njome, iz nje i radi nje, ljubiti jedan drugoga. To je nova ljubav, i nova zapovest o ljubavi; nova, jer ljubi čoveka i u grehu njegovom; nova, jer miluje grešnika a osuđuje greh njegov; nova, jer ne ubija grešnika zbog greha, nego ubija greh a spasava grešnika. Zato što je ova Hristova ljubav tako savršena i tako spasonosna, ona je postala prvom dužnošću hrišćana: „Mi smo dužni ljubiti jedan drugoga“. Jer vršeći ovu dužnost mi produžavamo Bogočovekovo delo spasenja ljudi: spasavamo sebe i druge, ili tačnije: spasavamo sebe kroz druge. Spasenje, to je produženje Hristove ljubavi kroza sve ljude koji veruju u Njega. Spasavamo se od greha, smrti i đavola Hristovom ljubavlju, Hristovim čovekoljubljem.