1. Jovanova poslanica 4,10

„U ovome je ljubav: ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da On pokaza ljubav k nama – ἠγάπησεν ἡμᾶς, i posla Sina svog – umilostivljenje za grehe naše – ἱλασμὸν περὶ τῶν ἁμαρτιῶν ἡμῶν“. – Ne bi bilo ništa naročito da smo mi, grešni i poročni ljudi, pokazali najpre ljubav prema Bogu, koji nam očigledno stalno čini bezbrojna dobročinstva. Jer ljubav prema neumornom i sveizdašnom Dobrotvoru naša je prva dužnost. Ali ni to nismo učinili, jer su nas gresi učinili neprijateljima Božjim i ogorčili na sve što je Božje. Greh je neprijateljstvo prema Bogu. I još: greh je mržnja prema Bogu. Poneseni greholjubljem, ljudi ljube grehe i slasti njihove, a mrze Boga i svetinje njegove. Koji voli greh, ne može voleti Boga, jer greh je po prirodi svojoj protivbožja sila, bogoprotivna i bogoborna. Potčinjavajući sebe gresima dobrovoljno, ljudi unose u sebe silu koja stalno ratuje sa Bogom, neprijateljstvuje protiv Boga, mrzi Boga. Sa vremenom ta sila toliko paralizuje dušu ljudsku, da ona ne oseća Boga, pa čak i ne priznaje Boga, i počne tvrditi kako nema Boga. Greholjublje uvek, na kraju krajeva, odvede bezbožništvu i bogoborstvu: odriče Boga i ratuje protiv Boga i svega Božjeg.

Ljubav Božja prema grešnim ljudima jeste najveće čudo milosrđa Bažjeg. Jer je samo ona mogla poslati Sina Božjeg u bogoborni svet ljudski, da spase ljude od greha svojim bezgranično čovekoljubivim podvigom. Celokupnom ličnošću svojom, Gospod Hristos pretstavlja i jeste jedino istinsko čovekoljublje, zbog čega se i naziva Jedinim Čovekoljupcem i Bogom čovekoljublja. Jer se ljubav u tome i sastoji: smilovati se na grešnika, a osuditi greh; spasti grešnika, a uništiti greh; odvojiti greh od čoveka, pa pomilovati čoveka a osuditi greh. U tome se sastoji jedino pravo čovekoljublje. Bogočovek je iz čovekoljublja svog sav ἱλασμὸν, umilostivljenje za grehe naše: sav milost, sav saučešće, sav sažaljenje. I pomoću toga, i radi toga – spasenje. On se smilovao na rod ljudski, kao što niko nikada nije mogao zamisliti. Jer je samo Bog čovekoljublja mogao izmisliti i ostvariti tako savršeni način spasenja ljudi od greha: Bogočovekom, njegovim životom od rođenja pa sve kroz krsnu smrt, vaskrsenje i vaznesenje spasti ljude od greha, smrti i đavola. To je zaista ljubav kojoj nema ravne; zaista čovekoljublje koje s pravom nosi to ime. To je zaista jedina stvarna milost prema ljudima. Zato je to i jedino umilostivljenje pred Bogom za grešni rod ljudski. Samo je beskrajno čovekoljubiva žrtva Hristova za grešni rod ljudski mogla umilostiviti Boga prema uporno i bezumno greholjubivom rodu ljudskom. Svojim bezgranično čovekoljubivim podvigom spasenja ljudi od greha, Bogočovek je postao i zauvek ostao „umilostivljenje za grehe naše“.