1. Jovanova poslanica 3,24

„I koji drži zapovesti njegove u Njemu obitava, i On u njemu“. Jer On je blagodatnom silom prisutan u svakoj zapovesti („Gospod je skriven u zapovestima svojim“, veli Sv. Marko Podvižnik), i svakome trudbeniku pomaže u držanju zapovesti. Pri tome se uvek održava evanđelsko načelo bogočovečanske saradnje: Bogočovek sarađuje čoveku, a čovek ostaje samostalna ličnost, iako je svim bićem u Gospodu Hristu, iako „u Njemu obitava“. Isto tako i Gospod Hristos obitava u čoveku, ne gubeći ništa od punoće svoje Ličnosti. No to življenje čoveka u Hristu, i Hrista u čoveku, ta bogočovečanska simbioza biva Duhom Svetim i u Duhu Svetom. Duh Sveti i daje čoveku blagodatne sile za taj život. Gospod Hristos je Duhom Svetim prisutan u čoveku. Stoga Sv. Bogoslov blagovesti: „I po tome poznajemo da obitava u nama – μένει ἐν ἡμῖν -, po Duhu koga nam je dao“. – Znači: hrišćanin nikad nije sam, on je obitalište i radionica Trisvetog Božanstva. Sve tome vodi. Držanje zapovesti utrojičuje čoveka, jer ga uhristovljuje i uduhovljuje. Sav je hrišćaninov život jedan neprekidan nedeljivi podvig ohristovljenja, oduhovljenja, oboženja = otrojičenja.