1. Jovanova poslanica 3,2

„Ljubljeni, sad smo deca Božja“, a deca su Božja time deca Božja što „rastu rastom Božjim“ (Kol. 2,19) „u čoveka savršena“, „u meru rasta visine Hrista“ (Ef. 4,13), i to rastu u Crkvi i Crkvom, rastu u telu Crkve zajedno „sa svima svetima“ (Ef. 4,11-16.18; Kol. 2,19). Spasitelj nam je u telu svom Bogočovečanskom dao sve božanske životvorne sile, koje su nam potrebne radi uhristovljenja i ohristovljenja, radi ucrkvljenja i ocrkvljenja: „bićemo kao i On = ὅμοιοι αὐτῷ ἐσόμεθα. To ohristovljenje, to Hristoupodobljenje daje čoveku potpunu viziju Bogočoveka, u vascelom blesku svih Njegovih bogočovečanskih savršenstava: „jer ćemo Ga videti kao što jeste – καθώς ἐστι“. Najpotpunije i najrealnije, i jedino mogućno hristopoznanje biva kroz uhristovljenje, kroz ohristovljenje, kroz hristolikost. Jer samo hodeći „kao što je On hodio“ (1. Jn. 2,6), mi postajemo „kao i On“.