1. Jovanova poslanica 3,17

Prava je ljubav ona koja ljubljenome daje, osigurava besmrtnost i život večni. A to je samo ona koja u čoveku izaziva i razvija osećanje Boga i osećanje besmrtnosti. Takva ljubav je uvek žrtvena, uvek samopožrtvovana: uvek polaže dušu za braću. Skala ljubavi je ogromna: polazi od najmanje, završava najvećom žrtvom. Glavno je u svakoj toj žrtvi da je živo osećanje ljubavi za brata. A to osećanje lako nađe saosećanje u ljubljenome, lako izazove saljubav. Takva je prava ljubav, „ljubav Božja“: ljubav Hristova, ljubav evanđelska. Ona potstiče čovaka na svaku žrtvu za braću. Sveti Bogoslov veli: „Koji dakle ima bogatstva ovoga sveta, i vidi brata svoga u nevolji, i zatvori srce svoje od njega, kako ljubav Božja obitava u njemu“? Kada „ljubav Božja“ obitava u srcu, onda je ono otvoreno za svu braću: da im posluži imanjem, i molitvom, i postom, i pravdom, i dobrotom, i istinom, i milostinjom, i trpljenjem, i krotošću, i smernošću, i svakom ličnom žrtvom koja ide do polaganja za braću i najveće vrednosti čovekova bića: duše.