1. Jovanova poslanica 3,1

„Vidite kakvu nam je ljubav – ποταπὴν ἀγάπην (= kakve vrste, načina ljubavi) – dao Otac, da se deca Božja – τέκνα Θεοῦ – nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna“. Hristova, bogočovečanska ljubav je izuzetna, jedinstvana vrsta ljubavi: po svemu božanska, savršena, pa ipak ovaploćena, očigledna stvarnost: „vidite“. Ta se ljubav da videti, razmotriti, čuti, opipati. Suština je njena u ovome: Bog Otac nam je kroz Sina svog Jedinca dao sile da postanemo i nazovemo se deca Božja, mi koji smo gresima postali deca đavola čineći „dela oca svoga“ (Jn. 8,41.8). Drugim rečima, dao nam bogousinovljenje. To naše usinovljenje Bogu biva Sinom Božjim, Gaspodom Hristom. On koji je Sin Božji po prirodi, postao je Sii Čovečji, da bi nas učinio Sinovima Božjim po blagodati. Sila kojom On to ostvaruje jeste božanska ljubav, sveta ljubav, blagodatna ljubav. Ona vascelo biće ljudsko preporađa, i od Boga rađa. Ako je misao, ova je tako preporađa, da se ona uvek od Boga rađa, rađa kao bogomisao; ako je volja, ona je tako preporađa, da se ona uvek od Boga rađa, rađa kao bogovolja: jer uvek hoće ono što i Bog; ako je osećanje, raspoloženje, duša, um – isto tako. Na taj način postajemo deca Božja. Ta ljubav je stvaralačka, obožujuća sila: ostvarenje „prve i najveće zapovesti“ svim srcem, svom dušom, svom mišlju, svom snagom. Time se ispunjuje Bogom celo srce, cela duša, ceo um, sva snaga, i On ih onda prerađuje, prečišćava, preobražuje, preporođuje, ponovo rađa, i sav čovek postaje dete Božje. Jediom rečju: Bog obožuje čoveka bogotvorećom silom svoje božanske ljubavi. Čovek prohodi svim bićem svojim sav proces spasenja: od samoodrečenja do oboženja, od bogorođenja do bogooboženja. To je duboko i svestrano lični doživljaj, ili bolje: lično doživljavanje Boga čovekom, uživljavanje u Boga, življenje Bogom. Zato svet to ne vidi, niti poznaje, niti može. Sve je to zato što „Njega ne pozna“. A On se upoznaje samo ličnim doživljavanjem njegove ljubavi kao svoje: kao života svoga života, kao duše svoje duše, kao srca svoga srca, kao savesti svaje savesti. Drugim rečima: Hristos se može poznati uhristovljenjem i ohristovljenjem: najpre čovek putem svetih tajni i svetih vrlina unosi sebe u Hrista, uhristovljuje sebe, a zatim neprekidno živi Njime i radi Njega, ohristovljuje sebe. Zato sveti Bogoslov s pravom veli: „svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna“. A mi smo od Njega: deca Božja.