1. Jovanova poslanica 2,19

Otkuda antihristi? „Od nas iziđoše, ali ne biše od nas – ἀλλ’ οὐκ ἦσαν ἐξ ἡμῶν – ; kad bi bili od nas onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas“. Hrišćanin se postaje, i hrišćanin se ostaje, jedino po slobodnoj volji. A slobodna volja time je slobodna što uvek ima i moći i prava da se opredeli za dobro ili zlo, za istinu ili laž, za ljubav ili mržnju, za pravdu ili nepravdu, za Boga ili đavola, za Hrista ili antihrista. Hrišćani koji otpadnu od Hrista pokazuju da se nisu pomoću svetih tajni i svetih vrlina ukorenili i utemeljili i učvrstili u Hristu. A to nisu zato što su tako hteli po svojoj slobodnoj volji. Pravi hrišćani su utemeljeni u Hristu, sutelesnici su Tela Njegovog Bogočovečanskog – Crkve, zajedničari su Božji, „domaći su Bogu“ (Ef. 2,19), žive sa svetima (Ef. 2,19), i to „sa svima svetima“ (Ef. 3,18), udovi su među sobom, udovi jednog Tela: Hristovog Tela, iako su mnogi – „jedno su telo“ (1. Kor. 12,12): „jer smo jedan hleb, jedno telo mnogi“ (1. Kor. 10,17), zato oni što otpadaju od Hrista: „ne biše od nas“, jer „kad bi bili od nas – ostali bi s nama“.