1. Jovanova poslanica 2,12

Nema strašnije sile od greha, jer jedino on proizvodi smrt. A šta je strašnije od smrti? Sigurno, samo tvorac greha i smrti. Nad ovim troglavim čudovištem ko može imati vlasti? Samo onaj koji je stvarno bez greha. A kao takav pokazao se u rodu ljudskom samo jedan: Bogočovek Hristos. Iako stvarni čovek, Njega niko nije mogao okriviti za greh: ni ljudi među kojima je živeo (Jn. 8,46), ni đavoli na čije je oči radio (Jn. 14,30). Znači: prvi i jedini čovek u čijem vascelom biću nema ni klice, ni trunke greha, ni atoma grehovne sile. Zato što je takav, On – „Sin Čovečji ima vlast na zemlji opraštati grehe“ (Mt. 9,6). I zaista, On je, u načelu, oprostio rodu ljudskom grehe svojim celokupnim bogočovečanskim podvigom na zemlji: od rođenja, pa kroz krštenje, propoved, čudotvorstvo, preobraženje, krsnu smrt, stradanje, vaskrsenje i vaznesenje. I to učinio iz neizmernog čovekoljublja, koje vrhuni u krsnoj smrti i vaskrsenju. Da On ima pravo, i može, opraštati ljudima grehe, dokaz je to što je svojom dobrovoljnom smrću i vaskrsenjem pobedio svesilu greha – smrt. A da je stvarno opraštao grehe, dokaz je Zakhej, koji je u tome i kroz to dobio silu da preporodi sebe (Lk. 19,1-10); Marija Magdalina, Savle, Kifa. A po silasku Svetoga Duha, u Crkvi i kroz Crkvu – bezbroj dokaza o tome. Zato sveti Bogoslov blagovesti: „Pišem vam, dečice, da vam se opraštaju gresi imena njegova radi – διὰ τὸ ὄνομα αὐτοῦ“.