1. Jovanova poslanica 1,9

Istina o čovenu je na suprotnoj strani: u osećanju i saznanju i priznanju da su svi ljudi pod grehom i u grehu. Jer samo to osećanje, to saznanje, to priznanje pobuđuje ljude da traže spasenje od greha i njegovih zlosila, da traže Spasitelja. A Spasitelj od greha može biti samo onaj koji je bez greha. Takav nije niko od ljudi; takav je u rodu ljudskom samo Bog i Gopod naš Isus Hristos. Svedok toga je – svekoliko iskustvo roda ljudskog. Svi ostali takozvani „spasioci“ čovečanstva, samozvanci su, samohvalisavci su, jer svi bez izuzetka spasavaju i leče ćoveka od njegovih površinskih, kožnih oboljenja, ali ne i od njegove glavne, suštinske bolesti, bolesti bića njegovog: greha, i u grehu – smrti. Zato je za sve njih: smrt – neophodnost ljudskog bića. A ovo tvrđenje uključuje u sebi još i ovo: greh je neophodnost. Na takim apsurdnostima graditi dom čovekova bića i prosperiteta, tragičan je poduhvat, koji se uvek završava katastrofom. Izlaz iz toga je jedan: nepristrasno gledanje u čoveka, u njegove stvarnosti, i sagledanje konkretno prisutnih u njemu, i razlivenih po biću njegovom, zlosila greha; konstatovanje toga, i priznanje da nas od toga može spasiti samo bezgrešni Bogočovek Hristos. Takvo priznanje, takvo ispovedanje pobuđuje čovekoljubivog i svepravednog Gospoda, da nam pritekne u pomoć i – spase nas od greha. Bez tog priznanja On ne dolazi, da ne bi nametao Sebe silom, i time uništio u čoveku slobodu i ljubav, na kojima čovek stoji, i radi kojih i postoji. Bogočovek je savršeno pravedan; to Mu daje i pravo i vlast da oprašta grehe. A usto, savršena bogočovečanska pravednost daje Mu moć te može opraštati grehe, i otpuštati. A to je moć koju ima samo Bezgrešni Bogočovek. Sveti Bogoslov blagovesti: „Ako priznajemo – ὁμολογῶμεν – grehe svoje, veran je i pravedan (πιστός ἐστι καὶ δίκαιος) da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde“. Πιστός: veran, čemu? veran čoveku, iz ljubavi veran: veran bogolikoj duši čovekovoj; veruje da ona oslobođena greha, može čoveka odvesti kroz evanđelske podvige u božansko savršenstvo; veruje da čovek može izraditi iz sebe „čoveka savršena“, da može biti divan: i pobožan, i pravedan, i istinoljubiv, i dobar, i krotak, i svim svetim vrlinama ukrašen. Od nas se traži jedno: priznanje da smo grešni, a sve ostalo čini On, čovekoljubac jedini, i Spasitelj jedini: otpušta grehe, očišćava nas od svake nepravde; i kao „pravedan i veran“ daje nam božanske sile da istrajemo u novom životu, životu „u pravdi i svetinji istine“ (Ef. 5,24).