1. Jovanova poslanica 1,4

Od tog života u Svetoj Trojici, od te zajednice sa Ocem i Sinom i Sv. Duhom biće se ljudsko ispunjuje istinskom radošću, koja i nije drugo do božansko blaženstvo. Bez toga, ljudsko je biće ispunjeno tugom, čemerom, jadom. A čime bi ga, ako ne time, i mogla ispuniti smrt, a pre nje greh? Kroz svaki greh u dušu navre, ako ne bujica gorčine, ono bujica grehovne slasti koja se postepeno pretvara u gorčinu. U svakom slučaju, svaki učinjen greh spusti u dušu bar kap gorčine koja se neosetno razlije po duši, i kad dođe vreme razrasta se u ogromnu tugu. I često puta, čovek i ne zna otkuda mu tuta u duši, u srcu. A zajednica sa Hristom, i njegovim svetim vrlinama, ispunjuje biće ljudsko neprolaznom radošću. Od življenja ljubavlju Hristovom – duša se ljudska ispuni neiskazanom radošću; tako i od življenja pravdom Hristovom, dobrotom Hristovom, smernošću i krotošću Hristovom. I kad čovek pogleda u sebe, a ono – gle, sav je ispunjen božanskom radošću, i u Njemu nema ni tuge od greha, ni straha od smrti. Stoga sveti Bogoslov blagovesti: „I ovo vam pišem da radost vaša bude ispunjena – πεπληρωμένη“.