1. Jovanova poslanica 1,3

Otkuda u svetog Bogoslova ovakvo smelo svedočanstvo? Od ličnog iskustva: jer je sam okusio večni život, stupio u zajednicu sa njim, uzeo učešća u njemu preko Gospoda Isusa. Živeti u zajednici sa Gospodom Isusom, imati zajednicu – κοινωνίαν – sa Njim, i jeste nalaziti se u večnom životu. Taj život je ustvari zajednica sa Trojičnim Božanstvom. Utrojičiti se preko Bogočoveka, i otrojičiti se, i nije drugo nego živeti večnim životom. I onda čovek u sebi samom oseća i vidi večni život. I stalno se nalazi u zajednici večnih ljudskih bića. Jer hrišćani se time odlikuju od ostalih ljudi što imaju večni život, i žive njime ovde na zemlji. Stoga i javljaju život večni. Sve je kod njih u tom pogledu zasnovano na ličnom iskustvu, na ličnom opštenju sa Večnim. Stoga očevidac sveti i istiniti blagovesti: „Što videsmo i čusmo to javljamo vama da i vi imate zajednicu s nama – κοινωνίαν … μεθ’ ἡμῶν, a naša je zajednica sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom“. Život hrišćana je život sa Božanskom Trojicom: zajednica, opštenje sa Njom, sa njenim životvornim, stvaralačkim, večnim silama i svetinjama. Opštenje sa Večnim i daje ljudima večni život. To nije neko spoljašnje posmatranje, već unutrašnje doživljavanje Svete Trojice. To je uistini κοινωνία – zajedničarenje čoveka sa Bogom, saovaploćavanje Bogu. Sve je tu lično, opitno, životno, sve novo. Sav Bog Logos ušao je u čoveka, učovečio se; ušao je u telo, ovaplotio se. Logos je u telu, u čoveku, tu s nama i među nama i u nama; a sa Njim i sav Život večni, i sva Istina večna, i sva Ljubav večna, i sva Svetlost večna, i sva savršenstva njegova večna; da bismo preko Njega imali zajednicu sa svima božanskim, večnim savršenstvima. Sveti Bogoslov je jasan: život hrišćana je sav u Svetoj Trojici – od Oca kroz Sina u Duhu Svetom; to je zajednica sa Svetom Trojicom: „naša je zajednica sa Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom“. Jer Bog je među nama, da bi bio u nama; On je i sa nama, da bi bio u nama.